Pitanja i odgovori

Ne mora. Paušalac ne vodi poslovne knjige nego samo KPO knjigu, a nju sme da vodi sam. U praksi ljudi angažuju knjigovođu zbog rokova i zbog toga što jedna propuštena prijava ume da košta više nego cela godina saradnje. Ako ste sigurni u rokove i pratite limit, možete i sami.

KPO je knjiga o ostvarenom prometu paušalno oporezovanih obveznika. Obrazac je propisan Pravilnikom o poslovnim knjigama i iskazivanju finansijskog rezultata po sistemu prostog knjigovodstva. U nju se hronološki upisuje svaki izdat račun, odnosno svaki prihod od prodaje proizvoda ili izvršene usluge. To je jedina poslovna evidencija koju paušalac vodi.

Šest miliona dinara. Pravo na paušalno oporezivanje nema preduzetnik čiji je ukupan promet u godini koja prethodi godini za koju se porez utvrđuje, odnosno planirani promet na početku delatnosti, veći od 6.000.000 dinara. Limit se računa po izdatim računima, a ne po naplati, pa promet treba pratiti tokom cele godine. Ne mešajte ovaj limit sa pragom za PDV, to su dva različita iznosa.

Pravo na paušalno oporezivanje ne priznaje se preduzetniku koji se bavi trgovinom na veliko i na malo, hotelima i restoranima, finansijskim posredovanjem i poslovima sa nekretninama, ni onome ko se bavi reklamiranjem i istraživanjem tržišta. Ne može ni onaj ko je evidentiran kao obveznik PDV-a, ni onaj u čiju delatnost ulažu druga lica. Izuzetak postoji za preduzetnika koji proizvodi i prodaje isključivo sopstvene proizvode.

Do 31. oktobra tekuće godine, za narednu godinu. Zahtev se podnosi elektronski, preko portala ePorezi, a rešenje o odobrenom paušalnom oporezivanju stiže u poresko sanduče na istom portalu. Ako već imate odobren paušal, a uslovi poslovanja vam se nisu promenili, ne morate ponovo da podnosite zahtev. Ako tek otvarate radnju, o načinu oporezivanja se izjašnjavate na samom početku, pa nas pozovite pre nego što predate prijavu.

Ako niste u sistemu PDV-a, niste obavezni korisnik sistema elektronskih faktura. Ali čim treba da naplatite posao od javnog sektora, morate da se registrujete na SEF pre nego što pošaljete zahtev za isplatu. Kad se jednom registrujete, postajete dobrovoljni korisnik i onda kroz SEF ide sve što izdajete ostalim korisnicima sistema. Pravila o elektronskom fakturisanju se menjaju, pa pre registracije pozovite nas.

Kad ukupan promet u prethodnih 12 meseci pređe 8.000.000 dinara. Do tog iznosa ste mali obveznik: ne obračunavate PDV, ne iskazujete ga u računima i nemate pravo na odbitak prethodnog poreza. Gleda se poslednjih dvanaest meseci unazad, a ne kalendarska godina, pa promet treba pratiti mesečno. U sistem se može ući i dobrovoljno, ali tada obaveza plaćanja PDV-a traje najmanje dve godine.

Elektronska faktura je račun izdat, poslat i primljen kroz Sistem elektronskih faktura, u propisanom formatu. Obveznici PDV-a izdaju isključivo elektronske fakture. Subjekt privatnog sektora e-fakturu izdaje i kada naplaćuje od javnog sektora. U tim odnosima papirni račun više ne prolazi, pa ako ste u sistemu PDV-a, pristup SEF-u nije stvar izbora nego uslov za rad.

Zavisi od prometa, delatnosti i rizika koji nosite. Paušal ide samo do 6.000.000 dinara prometa i nije dozvoljen za trgovinu, hotele i restorane. Preduzetnik za obaveze iz poslovanja odgovara celokupnom svojom imovinom i ta odgovornost ne prestaje brisanjem iz registra. Kod d.o.o. za obaveze načelno odgovara društvo svojom imovinom, ali su knjige i troškovi vođenja veći. Sedite sa nama pola sata pre nego što odlučite, jer je kasnija promena skuplja od dobrog izbora na početku.

Registruje se u Agenciji za privredne registre, jedinstvenom registracionom prijavom, elektronski ili na šalteru. Registrator rešenjem odlučuje o prijavi u roku od pet radnih dana od dana prijema prijave. Uz prijavu idu izbor pretežne šifre delatnosti i opredeljenje o načinu oporezivanja, a posle rešenja se otvara tekući račun u banci. Rok teče od uredne prijave, pa se u praksi najviše vremena gubi na ispravke, ne na čekanje.

Završni račun je redovan godišnji finansijski izveštaj, sa bilansom stanja, bilansom uspeha i propisanom dokumentacijom. Dostavlja se Agenciji za privredne registre do 31. marta naredne godine, a ako 31. mart padne u neradni dan, rok se pomera na prvi naredni radni dan. Posle roka izveštaj se još može predati do kraja te kalendarske godine, ali uz uvećanu naknadu.

Preduzetnik koji vodi poslovne knjige i porez plaća na oporezivu dobit podnosi poresku prijavu na obrascu PPDG-1S i poreski bilans najkasnije do 15. aprila godine koja sledi godinu za koju se porez utvrđuje. Prijava se podnosi isključivo elektronski, preko portala ePorezi. Paušalca se ovaj rok ne tiče, jer njemu porez utvrđuje Poreska uprava rešenjem.

Gazdinstvo čiji promet od poljoprivrednih proizvoda i usluga u prethodnih 12 meseci pređe 8.000.000 dinara obavezno ulazi u sistem PDV-a, a tada idu izdavanje računa, vođenje knjiga i poreske prijave u rokovima. Ispod tog praga gazdinstvo nije dužno da vodi propisanu PDV evidenciju, a od otkupljivača koji je u sistemu PDV-a dobija PDV nadoknadu od 8 odsto na vrednost prodatih proizvoda. U sistem se može ući i dobrovoljno, ako se računica isplati.

Obično nam treba lična karta radnika, podatak o stručnoj spremi, datum stupanja na rad i ugovor o radu sa dogovorenom zaradom i radnim vremenom. Ako je radnik ranije bio osiguran, treba nam i podatak o prethodnom osiguranju. Prijava se podnosi elektronski, preko portala Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, a vi od nas dobijate potvrdu o prijemu prijave.

Jedinstvena prijava na obavezno socijalno osiguranje podnosi se najkasnije pre stupanja zaposlenog na rad. To znači pre prvog radnog dana, a ne isti dan uveče i ne sutradan. Za odjavu i za promene u toku osiguranja rok je tri radna dana. Zovite nas dan ranije, ne kad je radnik već za kasom.

Pored neto iznosa koji radnik dobije na račun, tu su i porez na zarade i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, i na teret zaposlenog i na teret poslodavca. Zato je pun mesečni trošak zarade uvek osetno viši od neto plate. Kad nam kažete koliko hoćete da radnik primi na ruke, izračunamo koliko vas to stvarno košta i koliko ide na svaki nalog za plaćanje.

Izvode iz banke za ceo mesec, sve ulazne račune, kopije izdatih računa, dnevne izveštaje sa fiskalne kase ako je imate, ugovore i putne naloge ako ih koristite. Za zaposlene nam treba evidencija o dolascima, bolovanjima i godišnjim odmorima. Sve to može skenirano ili slikano. Šta tačno treba za vašu delatnost dogovorimo na početku, da ne skupljate papire koji vam ne trebaju.

Može se menjati u bilo kom trenutku, nije vezano za kraj godine. Od dosadašnjeg knjigovođe tražite poslovne knjige, kartice, svu dokumentaciju koju je držao kod sebe i poslednje podnete prijave. Mi preuzmemo stanje, uporedimo ga sa evidencijom Poreske uprave i javimo vam ako nešto nedostaje, pre nego što počnemo da radimo. Najlakše se prelazi na kraju meseca ili posle predatog završnog računa.

Zavisi od obima. Nije isto voditi paušalca sa pet računa mesečno i firmu u sistemu PDV-a, sa uvozom i deset zaposlenih. Cenu za svoj obim posla dobijate na poziv, pošto nam kažete delatnost, okvirni broj dokumenata mesečno i broj zaposlenih. Način obračuna i šta ulazi u cenu piše na strani cenovnik. Prvi razgovor je bez naknade.

Radimo. Najviše klijenata nam je iz Lebana i Leskovca, ali sarađujemo i sa Bojnikom, Medveđom i ostatkom Jablaničkog okruga. Dokumentacija ide elektronski, a uživo se vidimo kad treba potpis. Kako to izgleda u praksi opisali smo na strani knjigovodstvena agencija za Leskovac.